Oprosti mi pape (pope)

Ili

„Oproštajno“ pismo

Često kada kritikujem religiju, svako malo neko će mi reći: „Možda ne veruješ u boga ali mogao bi da pokažeš malo više poštovanja za ljude koji veruju!“ I ja se zapitam: „Možda su u pravu?! Ne bi škodilo da pokažem malo poštovanja.“ Na kraju krajeva niko ne voli da mu se kaže da je njegova religija zabluda i smeće, i da ono što naziva verom je zapravo strah preobučen u vrlinu, da njihova nezrela i detinjasta verovanja unazađuju čovečanstvo. To je nešto što svakoga može uvrediti! 

Zaista, stvarno bih mogao da pokažem malo više poštovanja, jedina sitnica u svemu ovome je što ne osećam ni mrvicu poštovanja.  Pokušao sam...zaista jesam i osećam se užasno zbog toga ali poštovanje jednostavno ne postoji. Predpostavljam da bih mogao da lažem samog sebe i da se pretvaram zbog tuđih osećanja jer smo svi svesni koliko su ljudi danas preosetljivi i nežni...a i većina je odavno uletela u „šifru“! Ali istina je da me uopšte nije briga za njihova osećanja...ni najmanje! Svestan sam da je težina svega toga na mojoj svesti (savesti) ali sva sreća, moja svest zna kada je zlostavljana i manipulirana tako da ni njoj nije stalo. Moja svest zna da ne postoji razlog da bi iko na ovoj planeti poštovao religiju na bilo koji način. Zaista...sama religija nam pruža gomilu dokaza i daje nam razloge da je ne poštujemo do granice potpunog vređanja. I iskreno mislim  da religija dobija tako malo uvreda u odnosu na to koliko zaslužuje. Može se samo govoriti o neverovatnoj toleranciji, suzdržanosti i dobrim namerama ateista i sekularista...gde god!

Tako...ako ste religiozni i ako razmišljate o zahtevanju više poštovanja za svoja verovanja, molim vas imajte na umu da vi i vaša religija već dobijate mnooooogo više poštovanja nego što zaslužujete! Vaša vera je sprdačina...vaš bog je sprdačina! On je toliko apsurdan da čak sramota i za one koji u njega ne veruju!

Vi i dalje morate da dokažete gomilu stvari... Do sada ni jedan dokaz nije pretstavljen niti ima izgleda da će biti... Tako da poštovanja, bojim se, ne dolazi u obzir! 

Kažu da možete u potpunosti razumeti veru kada u sebi imate veru...što bi od prilike značilo kao kada obuzdate svoje sposobnosti kritikovanja i hipnotišete se da verujete u tonu fašističkih besmislica o vašoj večnoj duši...tada ćete razumeti veru! Paaa...sigurno verujem da je tako!

Trgovci verom vole da se postave iznad pitanja...tvrdeći da njihova vera nadilazi razum! (upravo ono na šta se pozivam... Baš zgodno!) Ma naravno...nadilazi razum isto kao što krimos nadilazi zakon...! Ako čujete starog sveštenika ili monaha (a čućete sigurno...bar na youtube-u) kako koristi reč „uzvišen“...“produhovljen“ kako bi objasnio bezvezarije koje tvrdi da veruje, tada znate dve stvari: Prvo...on nema pojma šta priča i drugo...on takođe ne želi da vi znate o čemu on priča!

Vera uopšte ne nadilazi razum...ona izbegava razum...ona beži od razuma! Jer razum ugrožava taj komforan balončić iluzije u koju se vernik sklupča i „uživa“

Ako ste vernik, vaša vera vam dozvoljava da usvojite skup verovanja koja uopšte nemaju smisla, znajući da nećete biti vrednovani po tome imaju li smisla ili ne, nego po količini pobožnosti koju pokazujete verujući. Da pojasnim...vaša spremnost da zanemarite stvarnost postaje mera vaše vrline! (Nije ni čudo da je vera popularna...“pop kultura“!) 

Ali koja se cena plaća zbog ove „vrline“...?! Uvereni ste da je verovanje u... „nešto“ , u nemoguće, u višnjeg...vaša jedina nada i da je vaš smisao da slavite nešto što je izvan vašeg razumevanja, definisano i dostupno samo kroz posrednika. Vaše misli , vaše reči, vaš identitet...nisu više samo vaši već su predmet onih koji su postavljeni kao autoritet nad vama kroz vašu veru!

Ljudi koji su vam rekli da ste rođeni s nečim pogrešnim u vama u stanju greha, ni manje ni više stanje koje može biti izlečeno samo potpunom pokornošću odanošću njima od trenutka rođenja do tenutka smrti! I ako sve ovo ne ugoduje vašem egu (a zašto bi?) ne brinite...možemo to nazvati specijalnim imenom kako bi ste se osećali bolje i uveriti vas da vam je ipak ostalo nešto dostojanstva. Nazovimo to verom i hajde da kažemo da je to najviša i najplemenitija...i najprefinjenija od svih vrlina! I pretvarajmo se da dolazi iznutra iako znamo da ništa što je vezano za religiju ne dolazi iznutra jer bi vam to dalo snagu i slobodu! Dve stvari koje vaša religija želi što je moguće dalje od vas! Vera je klinč (što bi rekli bokseri) koji sveštenici...klerici...duhovnici imaju nad vama. Ona je nevidljiv konpac oko vašeg vrata koja vas vuče putem kojim oni žele da putujete...za njihovo dobro, ne vaše! To je slepa ulica! Ta reč je ropstvo! To je reč kojom verujete ono što vam je rečeno da verujete bez osećaja da vam je rečeno da verujete, a rečeno vam jeste! To nije vrlina...ni najmanje! To je odricanje stvarnosti. To je suludi čin samohipnoze... To je kukavički način suočavanja... To je lakovernost s oreolom... I skrivanje iza toga je kao da se pretvarate da ste invalid a niste...

Tako da ne razumem šta je to što treba da poštujem?! Čini mi se da bih trebao da budem neki čovek od gume da bih poštovao nešto tako štetno, nešto čije postojanje zavisi od ograničenosti uma i što stvarno vuče čovečanstvo u pogrešnom smeru dajući nam lažne ideje o nama samima i prirodi stvarnosti. Mislim da kada bih poštovao, nesumnjivo bih doprinosio gluposti i neznanju ljudske rase...a to je jedna stvar koju ne želim na svojoj savesti! 

BEZ UVREDE... ;-)

PEEEEACE BRATE!